-"Zašto ste pobjegli?
- Pobjego sam..prva stvar, radi toga što tamo sam tražio, kad sam došo iz vojske, tih godinu dana prije nego sam se...oženio, sam tražio posao tu i tamo nije to bilo moguće. Jer kad..budući da sam ja odbio, nisam htio pristat da buden aktivac, su rekli. „Ti si mogao imat tamo posao!“ Budući da bih bio aktivac. Ali bi trebao biti član komunista. I to ja nisan htio (primiti?). I onda sam bio kod kuće, i se lijepo, kad smo se..vjenčali, napravili svadbu i sve pa sam dobio neku snagu, ali bilo je dosta, mislin..ličnih mržnja i ličnih podataka. Ako te neko mrzio, ako si vidio da ima kapu i da je bila crvena petokraka gori, morao si se čuvat, nisi znao ko je to, šta je, oće ti dobro ili oće ti..zlo. Znan, ako si bio član, recimo, partije ili ovo ili ono, dobio si posao, dobio si od svega. Ja nisam mogao dobit u Buzetu posla, nego sam dobio posao gdje..djevojka mi je radila u Kopru, u Sloveniji, a to je pripadalo pod zona B slobodnog teritorija Trsta. Ona je radila tamo u bolnici, i..a dolazila je kući, takorekoć, za vikend. I onda kod nje, tako smo se dogovorili pa je ona pitala isto tamo kako i šta, da li bi ja mogo doć..san dolazio ja u Kopar u..ponekad, kad ona nije došla kući pa san ja moro. A to su ti pustili da..u Kopar. Ali samo za 24 sata. Propustili tu, preko granice. I onda smo se...vratili kući. I kad smo se mi vartili kući, onda sam ja, vidio sam ja da to je..svega toga je dosta. I onda se mi odlučili, ja i pokojna žena, poslije vjenčanja, da idemo..
- Kako se zvala ta djevojka, oprostite što sam vas prekinuo? Kako se zvala ta djevojka koja je zarobila vaše srce?
- Amelija.
- Amelija. Odakle je bila?
- Iz sela (Štrped?), blizu Buzeta. Jedno tri kilometra od..sela di san ja rođen.
- Oprostite, sam vas bio prekinuo. I odlučili ste..otići?
- Kidnut. Ja. I onda iz Kopra smo išli sa autobuson do prave jugoslavenske granice sa Italijom u..Bivije..(???).
- Škofije?
- Škofije, ja. Bivije, Škofije, ja. Škofije. Pa smo odlučili ić tamo. Za ić preko. Išli smo s autobusom iz Kopra do..do granice. I tu je..onda tu smo i izašli van iz granice i pripremili se; tu je bio jedan restoran..dosta velik, još dan danas postoji taj restoran tamo. I, san reko, ajmo tu unutra u restoran, ona nije znala kud..ma kuda sad re..da ne bi mi nastradali. A ja san znao svaku vojničku taktiku. I san reko: „Ti samo budi uz mene“. I onda san vidio; tu je granica bila, i onda dođe kao mali potočić, ne duboko, duboko, ono voda jedno 10 metara duboko, pa onda se diže gore, i tu je bila najprije jedna..uprava..policijska. A preko toga je bila vojska."
