- "..a poslije mene, stanuje tu preko..sad mogu reć samo talijanski: ..i on je pobjegao ne s vesličicom, nego sa batanom! To je..to je da poludiš! Nevjerojatno!
- Vratimo se, molim vas, na taj vaš čin bijega. Koje je to bilo godišnje doba?
- '56.
- Ne ne godina, koje godišnje doba, ljeto, jesen, zima..?
- Trideset i prvi...sedmoga. Prvi osmoga ja sam bio u Italiji.
- Koliko ste vi planirali taj bijeg?
- To je došlo nekako spontano. U nekom smislu nije to da smo se..jer mi smo bili već jedno 4 godine smo bili u klubu, Veslački klub Rovinj, ne. A nismo mi nikad ni planirali pobjeć nego tako..dosta nam je bilo, puna kapa..siroština, glad, kako oćeš, ono otvoreno, ne. I smo odlučili idemo ća i doviđenja. Nisan javio ni majci, ni sestri ni bra..niko nisu znali. Onda ja san se javio da sam živ i zdrav, stigo san i gotovo.
- Vi ste se ujutro probudili i našli se sa društvom i večeras gremo?
- E gremo, i to je to! Tačno! Baš tako. Meni je teta Pina jer iman..velika nam je rodbina, (Stankovići???) je 600 u Rovinju..u Istri. Meni je samo teta Pina, ćete znat, teta Pina i Luca mi je dala komad kruha i kratke hlače i to je sve šta san ima. Nismo imali ni vina, ni vode ni ništa. Hhhhh..
- Kadi je Paron Bello? Ča bi to bilo?
- To je bilo..to bi bila neka jola..dvojac. Jer smo ja i Rino, koji je preminuo pred malo vremena smo bili prvaci Istre..Istarskog primorja. I oni, kad smo stigli mi u Italiju, onda su oni vratili u Jugoslaviju to, taj brod. Ali zove se Paron Bello.
- Gjde je bila ta brodica? Jer mi ćemo morat poć slikat to..
- Tu je bio Veslački klub, odmah na Lokvi.
- (treća osoba): ću vam ja pokazati.
- Odmah na Lokvi gdje je..sad je..banka Za..
- (treća osoba): Privredna banka..
- ..Privredna banka, tu je bio taj naš klub.
- (treća osoba): i jena stambena zgrada je..
- I tamo je bila neka sprava, (zatara??) mi je zovemo, i tu smo nosili čamce, i onda smo svi oko Katarine..do Špicija..
- (Pratili ste...???)?
- Da, polako.
- Znači, vi ste navečer krenuli?
- Bilo je 8 sati. Naše društvo i nas u društvu..veslači, gdje su moji vršnjaci bili prvaci Jugoslavije, su ošli na Bled, a mi pobjeći. Hhhhh..
- Četvorica vas je bilo?
- Četvorica. I onda smo se mijenjali, dva po dva.
- Morete nam ispričati itinerar, znači, kako ste krenuli, krenuli ste..?
-Mi smo krenuli sa Delfina.
- Vas je neko ča pita?
- Niko nas nije pitao, bili su samo..bio jeZaharija i..Romano Bratović. Oni su nas gurnuli, prošli smo naše ribare, graničare, ribar..graničare Talijane, ribare talijanske, i ispred Venecije je bilo jeno..5-6 sati ujutro, tako nešto, jer smo veslali 10 sati. I oni su nas digli, i su nas spasili. Bili bi se utopili. Ona tršćanska bura, znate..."