Tomislav Ravnić

„U Ližnjanu je bio talijanski garnizon, kad je izbio rat oni su došli ovaj u Ližnjan.“ „Gdje im je bilo mjesto u Ližnjanu?“ „Oni su bili, oni su bili...“ „U školi?“ Ne. Dopolavoro, gdje je bio Dopolavoro, tamo su imali, ali su oni imali šatore i to su...cijeli bataljon je bio dosta dugo... Mi smo se sa ženom od komandanta bataljona uvijek kupali ona je bila ovako zgodna žena, mi klinci oko nje razumiš se motamo, ha motamo... š njom, bila je dobra žena.“ „Jasno jasno.“ „I kad su oni, ovaj, parkirali se tamo bili kampirali, zapravo na Marleri digli šatore, ovo ono, vježbe radili ča nismo nas, ja i pokojni Dodo, Doris smo zapalili travu, znaš namjerno, da dođe do šatora, ali vatra je zahvatila šator ti. Aj ti majku Božju ti su nas pokupili i mene i njega. Znaš kako. Zatvorili i batinali i jedva nas je moj otac izvukao: „Pa oni su djeca“, pa ovo pa ono.. Oni su nas pustili vidiš, ja to nikad ne govorim niti pišem, al' ti hoću reći kada je, samo čas još jednom, kada je njemački garnizon, kada je zapravo taj talijanski garnizon razoružan u Ližnjanu u ustanku '43-e, mi smo oružje, ja pokojni Bubi što je bio predsjednik općine svojevremeno u Puli, Bubić Anton on je najpoznatiji tu, onda Ševrlica, mi smo oružje i puške nosili u štalu moga oca. Mi smo u sino zamotali ja mislim jedno dvadesetak pušaka i municije i druge opreme, to je sve otišlo u partizane.“

„Na tu smo mi išli, ulazili unutra. Mi smo uredno tu dolazili, ovaj se sa njima sukobljavati. Mi smo jednostavno se sukobljavali š njima. Mi smo, jer Englezi i Angloamerikanci su se redovito stavljali na stranu baccoli neri, na strani iredente tako da kažem...“ „Fašista ustvari.“ „Ma dijela fašista, ali i dijela onih koji nisu bili fašisti, ali su bili skloni jer pazi da vam nešto kažem. I naši partizani u Italiji znate kao i fašisti u Italiji kad je u pitanju Istra svi isto misle znate. Nemojte to zaboravit. Ni njima drago, našim partizanima svima, nekima ajde ajde, ali svima ne ne većina njih su vrlo nostralgični prema Istri. Zato je to malo ovako, mi...oni se tu brzo nađu brzo si usuglase stajališta oko Istre znate. Tako da smo mi, tako da su se Englezi uvijek stavljali...Mi smo, naša ližnjanska grupa mi bi dolazili tu dobro pripremljeni uvijek protestirali, tu bi nas, sa vodenim topovima bi nas čistili, ma bi nas smočili, uvijek bi se s njima lomili, mi smo manifestirali, oni s jedne strane mi s druge strane. I mi smo dva pijana Engleza svukli do gola kao iz majke rođeni jer su nam se suprostavili nešto, šta su govorili ja ih nisam razumio, ali su bili pijani su bili. Mi smo ih gole skinuli. Nismo ih tukli, ali smo ih skinuli gole. Lijepo smo ih skinuli potpuno gole i tamo iza kina sad kako se zove to kino prije je bilo kino Beograd se zvalo.“ „Nema sad više tamo kina sad je garaža doli.“ „Da. Ali iza tog kina je bila ruševina, ona zgrada gdje je onaj dućan, ondje kad ideš gore prema Šišanu. Ono je ruševina ondje bila, tamo je bila bomba pala ono je ruševina bila. I u toj ruševini smo ih povukli u tu ruševinu i tamo smo ih skinuli gole i pustili.“