Katica Smojver

"Kad su morali otići u zbjeg, u El Shatt, o tome su pričali, svaki na svoj način, odnosno, imali smo tri priče, jedna, znači u El Shatt je od naše familije išla mama sa svojim malim djetetom, brat je imao manje od godinu dana. Baka je išla s njom, to tako su valjda, dogovorile, ali išla je i bakina kći, ova... Kata, koja je bila gluha i ona je imala dva dječaka, već tada se znalo da je njoj muž u ratu ranjen i da mu je noga odrezana. A on je bio, taj njezin muž, politički puno jači od mog oca. Moj otac je bio mlađi, a ovaj je već bio kao neki dokazani. Mislim, svakako sa više iskustva i neko zvučnije ime. I ona je obavezno morala ići, tako joj je on sigurno javio, radi tih dječaka. A s ove strane, od didinog brata, su postojale ove žene, Tatjana, Vojka, Milojka... bilo ih je jedno pet koje su išle, one su tada već bile ko dvadeset godina."

"Ali nama su najviše pričali o tom vremenu od kad su ovi došli, i kako je to bilo užasno stanje, bio je onaj policijski sat. I kako su oni njih zvali, talijani? Oni njih, Talijanci. Dakle, oni su se razdijelili po tim kućama, Jer su, ovaj, samo su došli i preuzeli bi sobu jednu ili dvije i u toj našoj kući je baš bio taj njihov glavni, taj nekakav, što je bilo prestrašno jer je, recimo, on si je uzeo najbolju sobu koja je bila preko puta kuhinje i svako jutro je kod doručka svratio i rekao doviđenja i navečer kad bi došao bi rekao dobra večer, i čak je znao, navodno, donijeti neki bombon ili neku sitnicu. A istovremeno je našeg didu, znači, davao naredbe da se dida u zatvoru muči i dida je zapravo u zatvoru, više nije izdržao i tamo je umro, jer su ga mučili, on nije htio predavati na talijanski jezik. I onda su mu oni rekli: "Moraš ići u zatvor." On je rekao: "Pa, ubijte me, ali neću predavati."Tako je, nije odmah bio, ali za cijelog njegovog boravka, svako jutro - dobro jutro i doviđenja, nije rekao, ne znam, dida je ovakav ili pošaljite mu nešto. Isto tako, recimo, ispred kuće nam je ta cisterna i mama bi išla i vodu bi vadila i od tamo su oni pucali u nju. Znači, nisu, nije ju poštedio, nemoj nju jer je ona tamo u kući u kojoj ja stanujem. Isto tako, taj policijski sat, to su se strogo držali. I to je bilo baš ono... ružno, ružno. I onda kad je već sad bilo gusto onda su mamu pritiskali jako gdje je moj tata, to je njoj tada bio šogor. I znali su je mučiti pa evo recimo, možda je on tu nju malo pustio, jer je ona brata zapravo dojila. Pa bi onda, nisu je ostavili tamo nego bi je pustio da ide doma, ali ju je, recimo, po sat, dva ispitivao i tražio da kaže. "